1935. године, након бројних експеримената, научник Остин Чунг је изумео и произвео први уређај за размену топлоте на свету способан да филтрира загађење ваздуха.
Средином 20. века, Немачка организација за стандарде (ДИН) објавила је ревизију ИИ дела ДИН 1964, „Вентилација и климатизација: технички и хигијенски захтеви“. У Немачкој су стамбени вентилациони системи постали саставни део зграда.
Британска влада је 1956. године први пут донела Закон о чистом ваздуху.
Европа је 1958. године била пионир концепта модерног свежег ваздуха у затвореном простору и истовремено увела ниско{1}}ветилаторе високог{2}}статичког-притиска погодне за различите локације. Ови вентилатори су побољшали циркулацију ваздуха у затвореном простору и олакшали вентилацију кроз механичку испоруку ваздуха.
Године 1970. Сједињене Државе су донеле Закон о чистом ваздуху, постављајући законска ограничења за нивое сваког загађивача ваздуха.
Француска је 1974. увела системе свежег ваздуха; Уједињено Краљевство је донело Закон о контроли загађења ваздуха; а исте године Кина је произвела свој први вентилатор за вентилацију, који је представљао рани прототип система свежег ваздуха. Током 1970-их, преко 90% новоизграђених домова у Шпанији било је опремљено централним вентилационим системима. Кина је 1987. године прогласила „Кодекс дизајна за грејање, вентилацију и климатизацију“. Године 1989. Америчко друштво за квалитет ваздуха (АСХРАЕ) је развило „Кодекс вентилације квалитета ваздуха у затвореном простору“. Од 1977. до 1999. године, продаја вентилационих система у Великој Британији премашила је 75 милиона јединица, при чему их је инсталирало 97,81% домаћинстава [18]. У 1999. години, продаја вентилационих система у Великој Британији достигла је 75 милиона јединица, са 97,81% затворених простора опремљених вентилационим системима. Европска унија је 2000. године стандардизовала стамбену вентилацију. Јапан је 2003. године укључио уградњу вентилационих система у своје прописе, чинећи их стандардном опремом у домовима; исте године, званично је примењен први кинески национални стандард који су заједнички формулисали Министарство здравља, Државна управа за заштиту животне средине и Државна управа за надзор квалитета, инспекцију и карантин, „Стандард квалитета ваздуха у затвореном простору“. Године 2005. годишња продаја система свежег ваздуха у Сједињеним Државама премашила је 21 милион јединица.
У 2008. години, продаја система свежег ваздуха у Јапану достигла је 15 милиона јединица.
Године 2014. кинеска „Техничка спецификација за стамбене системе свежег ваздуха“ је укључена у национални план развоја.
До 2017. године, стопа продора система свежег ваздуха у европским и америчким домаћинствима достигла је 96,56%.
Године 2018. званично је одобрен и имплементиран први кинески национални стандард за системе свежег ваздуха, „Уређаји за пречишћавање ваздуха за вентилационе системе“.
